Бибијака
заштитница Рома
локација: Ђуринци, Сопот
Празник Бибијака посвећен је ромској неканонизованој светитељки Бибији. Чудотворна Тетка Бибија је 1929. године добила и своју „икону“ (литографија, према цртежу П. Даничића). Бибијака се прославља у марту, трећег петка после Белих поклада. Роми хришћанске вероисповести широм света прослављају овај празник, који поред Ђурђевдана (6. маја) и Василице (14. јануара) представља један од најважнијих обреда у обичајном годишњем календару и својеврсни је чувар идентитета Рома.
Празник „Бибијака“ одликује породично окупљање Рома поред светог дрвета, тзв. записа, најчешће дрвета крушке, који се украшава цвећем и поред кога се ложи ватра. Свака породица има своје место на простору око записа, где на ћилимима простртим на земљу износи спремљену храну и пиће. Посебну улогу у прослави има тзв. домаћин славе, који се мења (бира) сваке године.
На овај дан, који је изузетно важан за Роме, окупљају се породице и фамилије. У родна места том приликом долазе и они чланови који раде као „гастарбајтери“ у иностранству (пример села Ђуринци у сопотској општини). После обреда освећивања записа и кађења, у којима каткад учествују и свештеници СПЦ, наставља се дружење уз музику и искрено весеље по којима је ромска заједница специфична и препознатљива.
„Бибијака се замишља као божанство које живи у шуми или у високим планинама, већа је од обичним смртника и блиста као да је од сувог злата. Лети невидљива ноћу, улази у куће и черге и приказује се само изабраној неколицини поштених људи. Верује се да је богата и прелепа, никад не говори, не једе, не пије. Ако негде завлада болест, она долази и односи болесног.“
„Бибија“ представља прежитак прехришћанског женског божанства, коме је посвећено родно стабло дрвета, и као такво „дрво живота“ представља заштитницу деце и жена и истовремено наговештава испраћај зиме и долазак пролећа и новог буђења живота и природе. Да је Бибија прежитак древног женског божанства указује и сегмент обреда сачуван у неким ромским заједницама (село Ђуринци) који се назива „Женско брашно“. Викенд уочи прославе празника Бибијаке све домаћице из локалне заједнице доносе брашно у кућу домаћина код кога се те године слави Бибија. Брашно се сакупља у заједничком бурету и тиме се симболично уједињују све куће и помаже да се спреми прослава. Тог дана се организује и посебна прослава за жене, на којој је забрањено присуство мушкараца. Жене током обреда певају песме захвалнице, попут „Бибијако састипе“ („У здравље Бибији”).
Празник „Бибијака“ одликује породично окупљање Рома поред светог дрвета, тзв. записа, најчешће дрвета крушке, који се украшава цвећем и поред кога се ложи ватра. Свака породица има своје место на простору око записа, где на ћилимима простртим на земљу износи спремљену храну и пиће. Посебну улогу у прослави има тзв. домаћин славе, који се мења (бира) сваке године.
На овај дан, који је изузетно важан за Роме, окупљају се породице и фамилије. У родна места том приликом долазе и они чланови који раде као „гастарбајтери“ у иностранству (пример села Ђуринци у сопотској општини). После обреда освећивања записа и кађења, у којима каткад учествују и свештеници СПЦ, наставља се дружење уз музику и искрено весеље по којима је ромска заједница специфична и препознатљива.
„Бибијака се замишља као божанство које живи у шуми или у високим планинама, већа је од обичним смртника и блиста као да је од сувог злата. Лети невидљива ноћу, улази у куће и черге и приказује се само изабраној неколицини поштених људи. Верује се да је богата и прелепа, никад не говори, не једе, не пије. Ако негде завлада болест, она долази и односи болесног.“
* преузетo са сајта Музеја ромске културе
„Бибија“ представља прежитак прехришћанског женског божанства, коме је посвећено родно стабло дрвета, и као такво „дрво живота“ представља заштитницу деце и жена и истовремено наговештава испраћај зиме и долазак пролећа и новог буђења живота и природе. Да је Бибија прежитак древног женског божанства указује и сегмент обреда сачуван у неким ромским заједницама (село Ђуринци) који се назива „Женско брашно“. Викенд уочи прославе празника Бибијаке све домаћице из локалне заједнице доносе брашно у кућу домаћина код кога се те године слави Бибија. Брашно се сакупља у заједничком бурету и тиме се симболично уједињују све куће и помаже да се спреми прослава. Тог дана се организује и посебна прослава за жене, на којој је забрањено присуство мушкараца. Жене током обреда певају песме захвалнице, попут „Бибијако састипе“ („У здравље Бибији”).
повратак на почетну страну
